Koliko dana godišnjeg odmora ti pripada po zakonu?

Radni dani ili kalendarski dani — u čemu je razlika?

Ova zamena pojmova pravi najviše nesporazuma. Zakon računa radne dane, ne kalendarske. Pri utvrđivanju dužine odmora radna nedelja se broji kao pet radnih dana čl. 70 Zakona o radu¹.

Dvadeset radnih dana je zato četiri pune nedelje odmora. Subote i nedelje se ne troše iz tvoje kvote. Ako ti neko u kadrovskoj kaže da 20 dana znači tri nedelje, pogrešno računa. Traži da ti pokažu koje si tačno datume potrošio.

Odakle dolazi broj 20 i može li da bude manji?

Broj dolazi direktno iz zakona. U svakoj kalendarskoj godini imaš pravo na odmor u trajanju koje je utvrđeno opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana čl. 69 Zakona o radu².

Znači ovako: 20 je pod, ne plafon. Klauzula u ugovoru koja ti daje 15 dana ne vredi ništa. Poslodavac sme da ti da više dana, nikada manje. Isto važi i za pravilnik o radu i za kolektivni ugovor.

Kako se dobija više od 20 dana?

Zakonski minimum se uvećava po nekoliko osnova. To su doprinos na radu, uslovi rada, radno iskustvo, stručna sprema i drugi kriterijumi iz opšteg akta ili ugovora o radu čl. 69 Zakona o radu².

Ovde je važna jedna stvar. Kriterijum mora negde da bude zapisan. Sam staž ti ne daje dodatni dan ako pravilnik ili kolektivni ugovor to ne predviđaju. Pre nego što tražiš 25 dana, nađi tabelu u pravilniku o radu i vidi u koji red spadaš.

Kada stičem pravo na prvi godišnji odmor?

Pravo na korišćenje odmora stičeš posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa čl. 68 Zakona o radu³. U taj mesec ulazi i vreme privremene sprečenosti za rad, kao i odsustvo uz naknadu zarade čl. 68 Zakona o radu³.

Primer razlike: zaposlio si se 1. marta i od 10. marta si na bolovanju. Mesec dana ti se i dalje puni. Prvog aprila imaš pravo da koristiš odmor.

Koliko dana ako sam se zaposlio u toku godine?

Dobijaš srazmerni deo. To je dvanaestina godišnjeg odmora za svaki mesec rada u kalendarskoj godini u kojoj si zasnovao radni odnos čl. 72 Zakona o radu⁴.

Isto pravilo važi i za godinu u kojoj ti radni odnos prestaje čl. 72 Zakona o radu⁴. Dakle, ako odeš u martu, ne nosiš ceo godišnji fond, nego tri dvanaestine.

Računica: koliko dana ima ko je radio devet meseci?

Milica se zaposlila 1. aprila. Pravilnik o radu kod njenog poslodavca daje 24 radna dana odmora. Do 31. decembra ima devet meseci rada. Devet dvanaestina od 24 dana je 18 radnih dana čl. 72 Zakona o radu⁴.

Sledeća godina, druga situacija. Milici radni odnos prestaje 31. marta. Za tu godinu ima tri meseca rada, to su tri dvanaestine od 24 dana, odnosno 6 radnih dana.

Ako poslodavac ništa nije uredio pravilnikom, osnovica je zakonski minimum od 20 radnih dana čl. 69 Zakona o radu². Dvanaestina je tada 1,67 dana po mesecu rada. Za devet meseci to je 15 radnih dana.

I još jedan prevod u nedelje. Milicinih 18 radnih dana je tri nedelje i tri dana, jer nedelja nosi pet radnih dana čl. 70 Zakona o radu¹.

Da li se praznik i bolovanje uračunavaju u odmor?

Ne. Praznici koji su neradni dani, odsustvo uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora čl. 70 Zakona o radu¹.

Ako ti odmor pada preko praznika, taj dan ti se ne troši. Ako se razboliš na odmoru, odmor se prekida. Po isteku sprečenosti za rad imaš pravo da nastaviš korišćenje odmora čl. 70 Zakona o radu¹. Da bi ovo radilo, bolovanje mora biti otvoreno kod lekara, a ne samo javljeno kolegi telefonom.

Mogu li da podelim odmor i do kada mora da se iskoristi?

Odmor koristiš jednokratno ili u dva i više delova čl. 73 Zakona o radu⁵. Pravo na dva dela imaš uvek. U više delova ideš samo ako se tako sporazumeš sa poslodavcem čl. 73 Zakona o radu⁵.

Ako deliš odmor, prvi deo traje najmanje dve radne nedelje neprekidno, i to u toku kalendarske godine. Ostatak koristiš najkasnije do 30. juna naredne godine čl. 73 Zakona o radu⁵.

Taj rok nije formalnost i sudovi ga računaju po danima. U jednom upravnom sporu poslodavac je zaposlenom odbio korišćenje ostatka odmora. Sud je rešenje poništio, jer je zahtev podnet 1. juna 2016, dok je rok istekao 30. juna 2016 presuda U 7536/17⁶.

Poseban slučaj su porodiljsko odsustvo, odsustvo radi nege deteta i posebne nege deteta. Ako zbog njih nisi iskoristio odmor, i ti imaš rok do 30. juna naredne godine čl. 73 Zakona o radu⁵.

Da li mogu da uzmem novac umesto odmora?

Dok radiš, ne možeš. Ne možeš da se odrekneš prava na odmor, ne može ti se uskratiti, i ne može se zameniti novčanom naknadom čl. 68 Zakona o radu³. Jedini izuzetak je prestanak radnog odnosa čl. 68 Zakona o radu³. Tada neiskorišćeni dani postaju novac.

Jedna rečenica koja ti se neće dopasti. Ako te poslodavac slao na odmor, a ti si radije ostao na poslu i sada tražiš novac za te dane, taj zahtev pada. Naplata odmora nije nagrada za to što nisi otišao.

Kada nemaš osnova da tražiš dane ili naknadu?

• Nisi napunio mesec dana neprekidnog rada kod poslodavca čl. 68 Zakona o radu³.
• Tražiš novac umesto odmora, a radni odnos ti traje čl. 68 Zakona o radu³.
• Tražiš više od minimuma po kriterijumu koji nije zapisan ni u opštem aktu ni u ugovoru čl. 69 Zakona o radu².
• Tražiš da ti se dani bolovanja ili plaćenog odsustva plate kao odmor. Ti dani se u odmor ne uračunavaju čl. 70 Zakona o radu¹.
• Nemaš nijedan dokaz da si tražio ostatak odmora. Upravni sud je odbio tužbu zaposlene koja je tražila naknadu za 21 radni dan, jer nije dokazala da je podnosila zahtev za korišćenje preostalog dela odmora presuda U. 13837/2014⁷.

Najčešće greške i šta te koštaju

1. Usmeni dogovor sa šefom. Kažeš da bi na odmor, on kaže „videćemo", i tu ostane. Ako kasnije tražiš naknadu, moraš da dokažeš da si tražio odmor. Bez pisanog traga taj zahtev propada, kao u sporu U. 13837/2014⁷.
2. Ćutanje do leta. Ostatak odmora iz prošle godine ide najkasnije do 30. juna čl. 73 Zakona o radu⁵. Ako zahtev podneseš u julu, ostao si bez tih dana.
3. Prvi deo kraći od dve nedelje. Uzmeš pet dana pa pet dana, i onda ti se ostatak razbije po jedan dan. Prvi deo mora biti najmanje dve radne nedelje neprekidno čl. 73 Zakona o radu⁵.
4. Neprijavljeno bolovanje na odmoru. Ako ne otvoriš bolovanje, dani ti se troše iz kvote. Sa otvorenim bolovanjem odmor se prekida i nastavljaš ga posle čl. 70 Zakona o radu¹.
5. Potpisivanje izjave o odricanju. Takva izjava ne vredi, jer se prava na odmor ne možeš odreći čl. 68 Zakona o radu³. Košta te vreme, jer ćeš do svog prava stizati kroz spor.

Šta da uradiš ove nedelje?

• Nađi pravilnik o radu ili kolektivni ugovor i prepiši koliko ti dana daje.
• Uporedi taj broj sa 20 radnih dana kao minimumom čl. 69 Zakona o radu².
• Zahtev za odmor podnesi u pisanoj formi i zadrži kopiju sa datumom.
• Ako ti je ostao odmor iz prošle godine, upiši 30. jun u telefon čl. 73 Zakona o radu⁵.

Stanje propisa: mart 2026.

Akta redakcija