Stari godišnji odmor: do kada možeš da ga iskoristiš?

Ostatak odmora i prvi deo — u čemu je razlika?

Zakon ne gleda na godišnji odmor kao na jednu gomilu dana. Odmor koristiš jednokratno ili u dva ili više delova. Prvi deo moraš da iskoristiš u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno, i to u toku kalendarske godine za koju odmor pripada. Ostatak ide najkasnije do 30. juna naredne godine čl. 73 Zakona o radu¹.

„Stari godišnji" zato ima dva različita roka. Dve radne nedelje se ne prenose u narednu godinu. Prenosi se samo ostatak, i on ima jasan datum.

Pravo na odmor ne postoji od prvog radnog dana. Stičeš ga posle mesec dana neprekidnog rada kod poslodavca čl. 68 Zakona o radu². U to vreme ulazi i privremena sprečenost za rad, kao i odsustvo uz naknadu zarade.

Do kada moraš da iskoristiš ostatak iz prošle godine?

Do 30. juna naredne godine. Taj datum nije stvar dogovora sa šefom, on stoji u zakonu čl. 73 Zakona o radu¹. Posle 30. juna nalaziš se u lošoj poziciji. Rok je prošao, a novac umesto odmora zakon dopušta samo u slučaju prestanka radnog odnosa čl. 68 Zakona o radu².

Datum se u praksi ozbiljno primenjuje. U jednom upravnom sporu organ je zaposlenom onemogućio korišćenje ostatka odmora zbog proteka roka. Sud je to rešenje poništio, jer je zaposleni zahtev podneo 1. juna, dakle pre isteka roka iz zakona presuda U 7536/17³. Poruka je jednostavna: zahtev pre 30. juna radi za tebe, zahtev posle tog datuma radi protiv tebe.

Isti član daje ti i argument u drugom smeru. Prava na odmor ne možeš se odreći, niti ti ga poslodavac može uskratiti čl. 68 Zakona o radu². Ako si tražio odmor a nisi bio pušten, propust nije tvoj.

Ko odlučuje kada ideš — ti ili poslodavac?

O vremenu korišćenja odmora odlučuje poslodavac, u zavisnosti od potrebe posla i uz prethodnu konsultaciju sa tobom čl. 75 Zakona o radu⁴. Rešenje o korišćenju odmora dostavlja ti se najkasnije 15 dana pre prvog dana odmora. Ako odmor koristiš na svoj zahtev, rešenje može da dođe i neposredno pre polaska.

Poslodavac sme da promeni termin ako to zahtevaju potrebe posla, ali najkasnije pet radnih dana pre početka odmora. Kod kolektivnog odmora dovoljno je rešenje na oglasnoj tabli, istaknuto najmanje 15 dana pre. Rešenje može da ti bude dostavljeno i elektronski, a na tvoj zahtev poslodavac je dužan da ga da i u pisanoj formi čl. 75 Zakona o radu⁴.

Jedna stvar mora da se kaže rano. Ako ti je poslodavac pisano nudio termine za ostatak odmora, a ti si ih odbijao jer ti nije bilo zgodno, ovaj tekst ti neće pomoći. Tada 1. jula nema koga da tužiš zbog svojih dana.

Šta da uradiš ako te ne puštaju pre 30. juna?

Piši zahtev i uradi to najkasnije u junu. Predaj ga na pisarnici sa potvrdom prijema, ili pošalji mejlom sa koga možeš da dokažeš slanje. U zahtevu navedi godinu na koju se ostatak odnosi i broj dana. Traži da ti se izda rešenje čl. 75 Zakona o radu⁴.

Bez tog papira teško je dokazati čiji je propust. U jednom sporu zaposlena je tražila naknadu za 21 radni dan neiskorišćenog odmora i tvrdila da je poslodavac kriv. Sud je tužbu odbio, jer nije bilo dokaza da je podnosila zahtev za korišćenje preostalog dela odmora presuda U. 13837/2014⁵.

Šta ako si bio na porodiljskom ili nezi deteta?

Tada rok ne pada na tvoj teret. Ako odmor nisi iskoristio u celini ili delimično zbog porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta, imaš pravo da ga iskoristiš do 30. juna naredne godine čl. 73 Zakona o radu¹.

Zakon tu navodi tačno određene situacije. Druga odsustva u tom nizu ne stoje, pa ne računaj na njih automatski.

Šta ako ti radni odnos prestaje?

Onda neiskorišćeni dani postaju novac. Poslodavac je dužan da ti isplati novčanu naknadu umesto korišćenja odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog odmora čl. 76 Zakona o radu⁶. Ta naknada ima karakter naknade štete.

Za godinu u kojoj ti radni odnos prestaje ne pripada ti pun odmor. Pripada ti dvanaestina odmora za svaki mesec rada u toj godini čl. 72 Zakona o radu⁷. Isto pravilo važi i za godinu u kojoj si se zaposlio. U sporu koji je već pomenut, zaposlenoj je za period rada priznat upravo srazmerni deo presuda U. 13837/2014⁵.

Primer i računica

Marko ima pravo na 22 dana odmora za 2025. godinu. U julu 2025. iskoristio je 10 radnih dana neprekidno, čime je pokrio prvi deo od dve radne nedelje. Ostalo mu je 12 dana. Te dane mora da iskoristi najkasnije do 30. juna 2026.

Marku radni odnos prestaje 31. marta 2026. i tih 12 dana nije iskoristio. Za 2026. godinu radio je tri meseca, pa mu pripada tri dvanaestine od 22 dana, to je 5,5 dana čl. 72 Zakona o radu⁷. Ukupno mu ostaje 17,5 neiskorišćenih dana.

Prosečna zarada u prethodnih 12 meseci iznosi 132.000 dinara. Ako se mesec računa kao 22 radna dana, dan vredi 6.000 dinara. Naknada je 17,5 puta 6.000, odnosno 105.000 dinara čl. 76 Zakona o radu⁶.

Brojevi su izabrani da budu pregledni. Osnovica je zakonska, ali tačan način preračuna dnevnog iznosa u sporu utvrđuje sud.

Kada nemaš osnova

• Radni odnos ti traje, a ti tražiš novac umesto odmora. Pravo na odmor ne može da se zameni novčanom naknadom, osim kod prestanka radnog odnosa čl. 68 Zakona o radu².
• Nikada nisi tražio odmor i nemaš pisani trag. Tada je teško dokazati da ti je pravo uskraćeno presuda U. 13837/2014⁵.
• Odeš na odmor bez rešenja. O vremenu korišćenja odlučuje poslodavac, pa samovoljni odlazak nije korišćenje odmora nego odsustvo koje nije odobreno čl. 75 Zakona o radu⁴.
• Nisi odradio mesec dana neprekidnog rada kod poslodavca. Pravo na korišćenje odmora tada još nije stečeno čl. 68 Zakona o radu².
• Tražiš pun odmor za godinu u kojoj si se zaposlio u toku godine. Pripada ti samo srazmerni deo čl. 72 Zakona o radu⁷.

Najčešće greške

1. Usmeni dogovor sa šefom. Ako spor dođe do suda, usmeni dogovor ne postoji. Zaposlena iz predmeta U. 13837/2014⁵ izgubila je naknadu za 21 dan jer nije dokazala da je zahtev podnela.
2. Čekanje da poslodavac sam donese rešenje. Rok od 30. juna prođe, a ti ulaziš u spor u kom moraš da dokazuješ čiji je propust.
3. Odlazak na odmor bez rešenja, jer „tako radi ceo tim". Praksa u firmi ne menja pravilo da o terminu odlučuje poslodavac čl. 75 Zakona o radu⁴.
4. Verovanje da će ti dani biti isplaćeni dok radiš. Isplata umesto odmora vezana je za prestanak radnog odnosa čl. 76 Zakona o radu⁶.
5. Zaboravljen srazmerni deo pri odlasku iz firme. Traži i dane iz tekuće godine, ne samo stari ostatak čl. 72 Zakona o radu⁷.

Stanje propisa i ograda

Tekst je pisan po stanju propisa na avgust 2026. godine. Ako ti je rok od 30. juna blizu, prvi korak je pisani zahtev, a ne razgovor u kancelariji.

Akta redakcija